ХИТНА ПРОМЕНА СТРАТЕГИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ ЈЕ ПОТРЕБНА СРБИЈИ

Србија мора хитно да промени Стратегију пољопривреде и да исту у потпуности усагласи са нормативима и стандардима Руске Федерације. То је наша шанса коју морамо искористити.
Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије. Од степена развијености и квалитета примарне пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије – поред квалитета прехрамбених производа од којих великим делом зависи здрава и квалитетна исхрана грађана – зависе и многи други дрштвени чиниоци. Ниво развијености опредељује, бројно стање запослених у пољопривреди – посебно у руралним подручјима – затим уредну снабдевеност тржишта, развој трговине, туризма и осталих терцијалних делатности, као и висину БДП у коме сада са 10 % учествује. Са 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, Србија спада у богатије земље са овим природним богатством. Међутим, потенцијали пољопривредне производње и њене прерадивачке индустрије нису ни приближно искоришћени. За такво стање има више разлога:

1.Неадекватна пољопривредна политика је један од највећих проблема у нашој пољопривреди. (због тога имамо незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта које се не обрађују, недовољне и неправилно структуриране субвенције, итд.).
2. Уситњена пољопривредна газдинства.
3. Веома лоша структура пољопривредне производње, која је на штету више-профитоноснијих производња, као нпр. узгој сточарства, развој воћарства и виногрдарства као посебне гране воћарства и сл.
4. Низак степен прераде пољопривредних производа
5. Ниска технолошка опрељеност пољопривредних произвођача.
6. Низак степен применљивог знања због не постојања адекватних едукација и сл.
7. Уситњеност пољопривредних површина, тако да се 76 % произвођача бави пољопривредном производњом на малим и разуђеним парцелама.
8. Највећи део пољопривредних произвођача има стару механизацију по 20 и више година.
9. Низак приход по хектару, тако да газдинства у Србији имају просечан приход 300 евра по хектару, док газдинства у ЕУ остварују просечан приход од 1.000 евра по хектару.

Због свега наведенога, наша примарна пољопривредна производња није конкурентна.

Наведене чињенице упућују на потребу хитног мењања политике у пољопривреди, али и укупне државне политике према пољопривредниј производњи. Потребно је исту што пре реформисати и изменити државни однос према тој грани привреде за 360 степени!

Пошто су пољопривредна производња и прерађивачка индустрија – која се занива на примарној пољопривредној производњи – одређене у групи за носиоце развоја Србије у наредном периоду, неопходно је што пре направити дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње и прерађивачке индустрије која се на њој заснива. Овде ћу навести само неке од теза о којима би требало размишати приликом израде Стратегије, а то су:

Реактивирати пољопривредно-научне институте и субвенционисати научно-истраживачке радове те стимулисати научнике у институтима и на факултетима за примену науке у пољопривредној производњи.
Укрупнити пољпривредне поседе.
Подићи техничко-технолошки ниво рада у пољопривредној производњи и субвенционисати замену механизације.
Убрзано радити на обнови индустрије пољопривредне механизације.
Изградити инфраструктуру за наводњавање, како би се што веће површине наводњавале, и омогућити свим пољопривредним произвођачима бесплатно заливање својих газдинстава.
Заштитити пољопривредна земљишта од поплава
Добро структурирати пољопривредну производњу (направити правилан однос између житарица – воћарства – повртларства и сточарства).
Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа
Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде.
Посебним субвенцијама стимулисати развој сточарства.
Посебним субвенцијама стимулисати развој воћарства.
Посебним субвенцијама стимулисати развој семенске робе и садног материјала.
Заштитити географско порекло пољопривредних производа, што би омогућило препознатљивост српских пољопривредних производа на светском тржишту..
Убрзано радити на брендирању српских производа.
Систематски радити на увођењу свих потребних стандарда – ИСО, ХАССП, Еуреп Гап и….

– Стално радити на подизању прихода по хектару у пољопривреди.
– Упорно радити на подизању пољопривредне конкурентности.

Србија има – као што је на почетку и наведено – велике површине ораница, а уз то има и знатне могућности наводњавања пољопривредног земљишта. Међутим, од свега тога веома мало се користи те се због тога и каже да је наша пољопривреда сва у потенцијалима. Не би требало чекати, већ је неопходно што пре отпочети претварање потенцијала у користи. Поред потенцијала, пољопривреда – као примарна грана делатности – има велике могућности да покрене и секундарне и терцијалне делатности и тако мултипликује свеукупне користи. Уз све то, важно је напоменути да пољопривреда има и велике извозне могућности. Због поменутих, као и због оних непоменутих чинилаца, примарна пољопривредна производња – са прерадом њених производа – опредељена је у групи за једног од носилаца дугорочног економског раста и равоја. Где би ишао извоз? Имали би директан пласман производа на руско тржиште.

На пример, са улагањима од 1 милијарде УСД годишње – у циклусу од 7 година – могло би се сваке године отворити по 30.000 нових радних места и то у – примарној пољопривредној производњи, у индустријској преради пољопривредних производа и у прозводњи пољопривредне механизације. То значи да би се за 7 година могло запослити 210.000 нових радника и отворити велики број домаћих фабрика који би додатно допринео смањењу незапослености!

Аутор/Извор: Данијела Ружичић, економски аналитичар